mi SVE dilimo....

Zivot nam vraca ono sto mi drugima dajemo.

                                  Ivo Andric

Vjerujem u ravnotezu,sinkronicitet i dobra djela.jako,jako vjerujem i ta me spoznaja cini jako sretnom.Vjerujem u anđele,posebno u ovozemaljske i sveprisutne

jednako vjerujem da sve lipe stvari u zivotu dolaze s onu stranu napora..easy does it…

Shvatili ste vec da jako volim i price,price za djecu i odrasle(usput,mislim da bi odrasli trebali citati puno vise slikovnica)…

ispricat cu vam nekoliko njih…(ne)POVEZANIH ;)

pamtim jedan ljetni dan koji je zapoceo zagrebackim budjenjem…spremim se i put mostara…priznam da nisam bila u najsjanijem raspolozenju..puno upitnika u glavi,a premalo odgovora

negdje na pola puta izmedju zagreba i karlovca stvori se kolona i ugledam veeeeeliki oblak dima…minutu potom vidim covjeka kako tetura,krv mu se slijeva niz lice i srusi se tik pokraj mog auta.stanem,izadjem…pitam,pricam,maramicom brisem krv,nazovem hitnu..otvori se nebo i kisa lijeva ko luda…auta prolaze…zaustavlja se kamion i dobivam(o) pomoc…pokrivac, ja donosim kisobran…milujem covika po glavi i govorim kako ce sve biti u redu.moli me da nazovem njegovu suprugu..uf..on joj tihim glasom objasnjava da se ne brine,da je dobro.preuzmem telefon i kazem..ne brinite gospodjo,suprug ce biti dobro,hitna samo sto nije stigla,javit cu vam se kad ga predam(o) u sigurne ruke.

Dok mu dajem vodu da pije,on place i govori,..hvala vam,puno vam hvala..nemojte se toliko muciti oko mene

Zagledam mu se jako jako u oci (zelene)i pomislim kako je na njegovu mistu mogo bit npr.moj tata …sretna sam da mogu pomoci,zar ne biste i vi meni da je situacija obrnuta!?..obostrani smijesak kao odgovor…

Stisak ruke i pogledi puni povjerenja na rastanku..javim gospodji da su ga odveli u karlovacku bolnicu i mokra do kosti nastavljam put…dobivam odgovore na pitanja s pocetka PUTovanja

Doznajem kasnije da je gospodin djordje puno bolje nego je izgledalo…i sjetno vozim dalje…

Druga neSRECA i autostoper.stanem..poljak koji zivi i radi na moru…povezo ga gospodin u kamionu i pukne guma i zoom zoom zaleti se u drugi auto i hvala bogu nikom nista osim materijalne stete..cakulamo o turizmu i vinu

On izadje kod barba macole,a novi suputnici zamine njegovo misto, preslatki mladi par francuza (bastien i marion) utrpamo stvari i zivahno krene cakula…putuju ,stopiraju,kampiraju i tako ce kazu do grcke

Di cu ja,di ce oni..vamo tamo i kako hvala bogu dalmaciju „imam u oku“…odlucim odvest cu ih na lipo misto za kamp na divlje…..zapricamo se i zoom ja ne skrenem di sam misla vec produzim

Pomislim..sta sad,svaka cesta negdi vodi i nastavimo tako do… primostena

Na rastanku im dam  vizitku i kazem..ja vam idem do mostara..to vam je skoro pa usput na putu za dubrovnik;) javite se i ugostit cu vas…

VELIKI dan za moje maleno srce…sva pitanja s pocetka putovanja dobila svoje odgovore

SRETNA.

(par dana kasnije bastien i marion su me razveselili posjetom …njupali rucak babe milice,setali po mostaru,rekuperali se,oprali robu…pitaju me kako ce mi se oduzit..reko..nema potrebe..samo negdje tamo nekad u buducnosti cinite dobra djela…ja sam vec nagradjena za ovo…

 uz upute kako i kuda prema dubrovniku odvezem ih na hot (autostop) spot….poruka koju su mi te noci poslali iz stona jos i danas prekrasno zvoni dusom…

Nekoliko dana kasnije,na po brackog kanala,na trajektu me zatekao poziv s nepoznatog broja gospodin djordje zahvaljuje do neba i pita kako da se oduzi….reko,obecajte mi da ce te drugi put voziti opreznije;) dusa se smije

xxx

Trenutno me grije australsko sunce,udomljena kod krasne obitelji..sve se stipam da vidim jel istina…idem jucer zoom zoom u istrazivanje melburna

Pitam jedno slatko celjade na stanici koji vlak vozi u smjeru city-ja…kaze mislim da je ovaj..reko mislis ili znas? ;)Kaze..ma nisam ni ja odavde(kanada), al je, ovaj je..idem i ja prema gradu

Red na stroju za karte i zoom ne primaju novcanice od 20$,a ja nemam drugu, imam nesto sice,al ne potrebnih 6,80$….nervozni uzdasi u redu iza mene ..kontam ..ok,sta sad..

Take it!..pruza mi kanadjanin novcanicu od 10$

I ja platim,uzmem kartu i dajem mu svoju dvadeseticu..kaze on ne ne,ne treba

Kazem…ma ne..uzmi,molim te..

Ne,kaze on…znam ja kako bi se ja osjecao da se nadjem u istoj situaciji

Osmijeh,radost i veliko hvala ;)

Jos samo jedna,obecajem…

Bolesna,napola mrtva,iscrpljena i gladna lezim u krevetu svog kalifornijskog sobicka..ne mogu ni meda….osjecam se ko da umirem i sanjam juhu… da,maminu,babinu,tetkinu…juhu,pilecu,povrtnu,domacu,s ljubavlju pripremljenu..cini mi se da bi me samo ona spasila

I odjednom cujem zvono na vratima i pomislim ..sigurno ne zvoni meni

Opet i opet zvoni..skontam da sam sama u kuci i nekako se dokopam vrata

Otvorim…moja draga carmen i u ruci joj zdjela juhe

Rasplacem se od srece,zagrlim je,ozivim i pojedem je s takvim gustom..slađa od meda,ukusnija od poljupca i mirisnija od ikakvog cvita

(po)OZDRAVLJAM  najdrazu mi spanjolku…moju carmen od kužine,kraljicu svih juha

p.s.oprostite na ovako dugom postu…tipke se nisu dale zaustaviti….a zapravo sam samo tila upitati...

   

vjerujete li u anđele, ravnotezu,sinkronicitet i dobra djela?

 josipa