Tu se prostori mere svitanjima i sumracima,
a vreme duzinama senki.
Mlecni put je do kolena,kao prosuta slama.
Ne moras da se penjes:
zvezde rastu u zbunju.
Samo se uputis ravno,pa vrezama od zlata i
posle desetak koraka vec hodas po nebesima.
Zar sve to ne lici na slobodu?
M.A.
No comments:
Post a Comment